Istupanje prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Republike Srbije Ivice Dačića na 26. ministarskom savetu OEBS-u koji se održava u Bratislavi:

„Ekselencije,
Poštovane kolege,
Dame i gospodo,

Približavamo se kraju još jedne u nizu godina tokom koje je naša Organizacija bila suočena sa ozbiljnim i nagomilanim problemima. Uprkos neumornim naporima slovačkog i prethodnih predsedavanja da države učesnice uključe u suštinski dijalog koji bi vodio jačanju naše Organizacije i njenom efikasnijem delovanju, a samim tim i povećaju bezbednost u regionu OEBS-a, ovaj cilj je još uvek daleko, a „dinamika Organizacije" – dozvolite mi da citiram predsedavajućeg Lajčaka - nije onakva kakvu želimo. Dobar početak u pronalaženju puta za izlazak iz ove komplikovane situacije bi bio da države učesnice prihvate da nije neophodno da svi imamo iste poglede na postojeće probleme i izazove, ali da moramo poštovati naše različitosti, pokazati otvorenost da u dobroj veri pristupimo dijalogu i težimo kompromis u otklanjanju ili bar smanjenju bezbednosnih rizika. Ne smemo se odreći diplomatije, jer to otvara vrata sukobima.

Naredna godine je simbolična iz nekoliko razloga. Obeležavamo 75 godina od završetka Drugog svetskog rata, čije lekcije ne smemo zaboraviti. Kao predstavnik zemlje koja je podnela izuzetne žrtve u borbi protiv nacizma, imam posebnu odgovornost i obavezu da naglasim da se užasi Drugog svetskog rata više nikad, ni u jednom obliku ne smeju ponoviti. S tim u vezi, moralna obaveza svih nas je da se zajednički borimo protiv bilo kakvih pokušaja relativizacije događaja iz Drugog svetskog rata – koji se nažalost i danas dešavaju na prostoru OEBS-a. U tom smislu, Srbija posebno podržava usvajanje Ministarske deklaracija povodom 75-godišnjice završetka Drugog svetskog rata, čiji je bila ko-sponzor.

Naredne godine, takođe, obeležavamo usvajanje najznačajnijih dokumenata OEBS-a kojima su ne samo postavljeni temelji naše Organizacije, već je i učvršćen međunarodni poredak, nastao nakon Drugog svetskog rata. Pored obeležavanja 20 godina od usvajanja Povelje o evropskoj bezbednosti, naredne godine obeležavamo i 45 godina od usvajanja Helsinškog završnog akta, koji je definisao 10 osnovnih principa regulisanja odnosa između država, poput jednakosti između država, poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta, nepovredivost međunarodno priznatih granica, rešavanja svih sporova mirnim putem kroz obostrano prihvatljiva rešenja.

Dozvolite mi da se nakratko osvrnem i na situaciju na Zapadnom Balkanu, koji je u ovom trenutku duboko razočaran ne samo usporavanjem, već zastojem procesa proširenja EU. Ovakva situacija šalje lošu poruku državama regiona i pogoduje jačanju radikalizma, kao i jačanju unilateralizma u rešavanju zajedničkih problema.
Duboko verujem da je, jedino kroz kompromis, fleksibilnost i spremnost da se uvaže i interesi drugih, a ne samo sopstveni, moguće doći do održivih rešenja za probleme koji su prisutni u regionu.

I pored ovakvog pristupa Republike Srbije, moram da ukažem da je dijalog Beograda i Prištine blokiran već duže od godinu dana. Prištinski političari su svojim neodgovornim, unilateralnim potezima, poput uvođenja taksi od 100 posto na robu iz centralne Srbije, ne samo ugrozili opstanak i prava srpske zajednice na KiM i prekršili regionalni CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini, već su onemogućili postizanje kompromisnog i održivog rešenja sa kojim se ni jedna strana ne bi osećala kao pobednik ili pobeđeni. U cilju pronalaženja ovakvog rešenja, očekujemo da i međunarodna zajednica utiče na nove prištinske vlasti da ukinu ovu jednostranu meru i da se u dobroj veri vrati dijalogu kao jedinom načinu za rešavanje problema u Pokrajini.

Hvala!"