Printer Friendly Version ДАН СЕЋАЊА НА ПРОГНАНЕ И СТРАДАЛЕ У ВОЈНО-ПОЛИЦИЈСКОЈ АКЦИЈИ „ОЛУЈА" @ 4 August 2017 11:01 AM

                                                     

 Поштовани суграђани!

У складу са Државним програмом обележавања годишњица историјских догађаја ослободилачких ратова Србије, Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији "Олуја" - 4. август 1995. године, обележава се од 2015. године . Сваког 4. и 5. августа Влада Републике Србије и Влада Републике Српске обележавају заједнички овај Дан сећања пригодним државним и културнин програмима. Војно-полицијска акција "Олуја" убраја се у једно од најсуровијих и најмасовнијих етничких чишћења на подручју бивше СФРЈ. Акција "Олуја" је почела 4. августа 1995. године, када су хрватске војне, паравојне и полицијске јединице, укунпе снаге од око 200.000 војника, извршиле агресију на северну Далмацију, Лику, Кордун и Банију, односно на Српску аутономну област Крајина, у саставу тадашње Републике Српска Крајина. Агресија је извршена упркос чињеници да је та област била под заштитом УН-а. У овој злокобној акцији, убијено је најмање 1.960 особа српске националности и протерано преко 250.000 Срба из Крајине. Наведене оружане формације су убијале и оне у избегличким колонама, дубоко у територију Републике Српске. У акцији "Маестрал", која је била њен продужетак, хрватске оружане снаге у садејству са Петим корпусом муслиманске армије, убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника. У најтежем злочину "Олује", хрватски борберни авиони су 7. августа бомбардовали колону српских избеглица на Петровачкој цести, када је за два минута убијено деветоро цивила, а међу њима четворо деце старе од шест до 13 година. Ексхумације још трају, неке гробнице нису ни отворене. Акција хрватске војске за циљ је заправо имала исељавање целокупног становништва српске националности, а након протеривања забележена су паљења, пљачке и ликвидације малобројних Срба који нису хтели да напусте своја вековна огњишта. Народ западне Крајине, поучен “историјским искуством”, креће у дотад највећу “сеобу” српског народа, на исток ка Србији, као једином уточишту. И када је престао сваки отпор, убијани су стари, ментално оболели, људи који нису хтели или могли да оду са својих вековних огњишта, а који су се надали да ће се према њима поступати по правилима Женевске конвнције. Ова акција, под кодним називом “Олуја”, спровођена је, као уосталом и оне које су јој претходиле, по тактици “спржене земље”, што је половином новембра 1995. године досегло размере потпуног затирања српског народа у Крајини. За неколико година тзв. „домовинског рата“– удео српског становништва у укупној популацији Хрватске је смањен са преко 12% на испод 4%. Све наведено, уз бројне посредне и непосредне доказе, непобитне чињенице и изјаве доводи до закључка о коме се недовољно говори: Олуја представља етничко чишћење. За злочине, страдање и прогон Срба у „Олуји“ још увек нико није одговарао.