1. Ваша ексцеленцијо, како Ви сада на почетку Ваше мисије као амбасадора Републике Србије у Словачкој, видите привредну сарадњу између Србије и Словачке?

Србију и Словачку везују традиционално пријатељски односи и блискост. Наши односи су засновани на стабилними дугорочним основама, уз висок степен сагласности по питању билатералне и међународне сарадње. Политички и економски дијалог је интензиван и одвија се на високом и највишем нивоу. Једном речју, Србија и Словачка имају надстандардне политичке односе. Словачка пружа пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету Србије. Такође, значајна је подршка Словачке Србији на њеном путу евро-интеграција. У последњих неколико година, економска сарадња између наше две земље је напредовала, али верујем да постоје неискоришћене могућности како на једној, тако и на другој страни, и један од мојих приоритета током боравка у Словачкој је даље унапређење билатералне економске сарадње како би се у потпуности искористио потенцијал који постоји, и како би се она довела на ниво политичких односа.

2. Које су, по Вашем мишљењу, привредне области које би могле да буду интересантне за улагање словачких инвеститора у Србији?

Словачки инвеститори су до сада показали највише интересовања за улагање у области машинске и енергетске индустрије. Имајући у виду обнову производње у аутомобилској индустрији, верујем да Словачка и Србија могу да остваре значајанију сарадњу у производњи делова за аутомобиле, нарочито у Т2 и Т3 сектору, како због релативне близине великих произвођача у Словачкој и Србији, тако и због тога што је велики број западноевропских и азијских произвођача аутомобила лоцирао своје фабрике у региону. Уз то, верујем да је сектор услуга у Србији у фази која је привлачна за инвеститоре и надам се да ће словачке компаније препознати прилику коју им пружа инвестирање у Србију.

3. У Словачкој је дуже време актуелно питање недовољно ефикасног остваривања права, нарочито у привредним споровима који предуго трају. Каква је ситуација у овом смислу у Србији?

Један од програмских циљева наше Владе је окончање реформе правосуђа. У свом експозеу, премијер Александар Вучић је навео да је завршетак реформе судства један је од битних стубова за нормално функционисање привреде, државне управе и стварање сигурног амбијента за улагања. Циљеви реформе су да се смањи број нерешених предмета, убрзају судски поступци и омогући већа предвидљивост судског система (уједначавање пресуда и тумачења унутар судског система). Све ово треба да има за резултат враћање поверења грађана и привреде у судски систем. У том смислу, до краја године ће бити у потпуности заокружен законски оквир за нови, ефикаснији правосудни систем.

4. У којој су мери усклађењи главни правни кодекси (као што су напр. Закон о привредним друшвима, Закон о енергетици, Закон о јавним набавкама и сл.) са прописима Европске уније?

Србија је ове године званично почела преговоре са ЕУ, али је и пре тога, као потписница СПП и земља кандидат, почела да се припрема за чланство у Унији што значи да су сви правни прописи који су усвојени у потпуности хармонизовани за законодавством и правним тековинама ЕУ.

5. Шта се може сматрати као бенефит за оне словачке инвеститоре, који се одлуче да инвестирају у Србији?

Србија је јединствена држава у Европи јер имамо потписане уговоре о слободној трговини са ЕУ, ЕФТА, ЦЕФТА 2006, Руском Федерацијом, Казахстаном, Белорусијом и Турском, као и статус повлашћеног извозника у САД што омогућава бесцарински приступ тржиштима са више од једне милијарде становника. Уз то, наша индустријска и образовна база омогућавају приступ висококвалификованој радној снази. Трошкови пословања у Србији су нижи од земаља у окружењу и напоменуо бих само да је порез на добит предузећа код нас 15%, што је једна од најнижих стопа у Европи. Србија може такође да се похвали и великим бројем веома добро опремљених индустријских и бесцаринских зона које омогућавају лаку и брзу реализацију инвестиционих пројеката. Наравно, словачка предузећа имају додатну предност уколико инвестирају у Србију, а то је непостојање језичке баријере јер у Војводини живи велики број Словака који представљају мост у сарадњи између наше две земље.

6. Најчешћа питања које постављају себи словачки инвеститори када почну да размишљају о инвестирању у Србији јесу: какава је пореска политика (стопе пореза), какве су пореске олакшице, која је просечна плата радника у привреди, који су доприноси по запосленом?

Стопа пореза на додату вредност је 20% (посебна стопа ПДВ-а за одређене производе је 10%), пензијско и инвалидско осигурање износи 14%, здравствено осигурање 5,5%, а осигурање за случај незапослености је 0,75%. Као што сам већ рекао, порез на добит правних лица је 15%, а порез на дивиденде, уделе у добити, ауторске накнаде, камате и капитални добитак је 20%. Стопа пореза на доходак износи 10% за зараде и самосталне делатности, 15% за приходе од капитала и капиталне добитке и 20% за остале врсте прихода. Годишњи порез на доходак грађана износи 10% на износ до шестоструке просечне годишње зараде и 15% на износ преко шестоструке просечне годишње зараде.

7. Да ли постоје стимуланси приликом отварања нових радних места?

Изменама и допунама закона о доприносима за обавезно социјално осигурање, од 1. јула 2014. године послодавац - правно лице, односно предузетник који запосли ново лице има право на повраћај дела плаћених доприноса за обавезно социјално осигурање, на терет запосленог и на терет послодавца, по основу зараде за новозапослено лице, исплаћену закључно са 30. јуном 2016. године. Послодавац има право на повраћај плаћених доприноса и то: 65% ако је засновао радни однос са најмање једним, а највише са девет новозапослених лица, 70% ако је засновао радни однос са најмање 10, а највише са 99 новозапослених лица, 75% ако је засновао радни однос са најмање 100 новозапослених лица. Инвеститори такође имају могућност да аплицирају за субвенције за отварање нових радних места које износе и до 10.000 ЕУР по новоотвореном радном месту, у зависности од региона у коме се реализује улагање. Такође, постоји могућност аплицирања за средства код Завода за запошљавање за преквалификацију радника, а и војвођанска Влада нуди одређене субвенције за нова радна места.

8. Почетком августа ове године усвојен је нови Закон о приватизацији. У чему се огледају битне разлике између досадашњег и новог закона о приватизацији?

Циљ новог Закона о приватизацији је да се оконча приватизација 584 преостале државне фирме. Рок за трансформацију ових предузећа у приватну имовину ће бити 31.12.2015, као и да заштити све кључне институте тржишта, посебно институт заштићених поверилаца и института својине. Поред продаје капитала, која је била предвиђена и претходним законом, овај закон предвиђа и могућност продаје имовине. У исто време, он нуди флексибилнији избор модела, метода и мера приватизације који ће омогућити да предузећа пронађу потенцијалне партнере, инвеститоре, купце и врате се у привредни живот ако је то могуће, односно потраже решење у стечају ако то није могуће.

9. Можете ли квантификовати имовину Репулике Србије која ће бити предметом приватизације по новом закону?

Агенција за приватизацију је недавно расписала Јавни позив за прикупљање писама о заинтересованости за субјекте приватизације из портфеља Агенције. У портфељу Агенције за приватизацију налази се 502 матична и њихова зависна предузећа за која се објављује јавни позив из следећих грана делатности: административне и помоћне услужне делатности (13), грађевинарство (51), државна управа и одбрана; обавезно социјално осигурање (1), здравствена и социјална заштита (16), информисање и комуникације (73), образовање (1), остале услужне делатности (4), пољопривреда, шумарство и рибарство (35), пословање некретнинама (1), прерађивачка индустрија (113), рударство (6), саобраћај и складиштење (21), снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација (7) снабдевање водом; управљање отпадним водама, контролисање процеса уклањања отпада и сличне активности (5), стручне, научне, иновационе и техничке делатности (67), трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала (83), уметност; забава и рекреација (3), услуге смештаја и исхране (21), финансијске делатности и делатност осигурања (15). Писма о заинтересованости се достављају поштом или непосредном предајом на писарници Агенције, Теразије 23 или путем електронске поште на адресу лои@прив.рс, најкасније до 15.09.2014. године.

10. Шта би сте Ви лично препоручили словачким привредницима/инвеститорима, који размишљају о отварању својих привредних активностима у Србији?

Србија је отворена, правно уређена држава која је на путу да постане члан ЕУ из које инвеститори имају бесцарински приступ на тржишта са преко милијарду потенцијалних купаца. Желео бих да нагласим да је недавно усвојен и нови Закон о раду које ће учинити тржиште рада у Србији флексибилнијим и привлачнијим за све инвеститоре. Наша индустрија је у повоју, али постоје велике резерве које могу да се искористе. Словачка предузећа која су до сада инвестирала у Србију остварују успешне резултате и верујем да ћемо у будућности имати још више позитивних примера успеха словачких компанија у Србији.