1. Kolika je šteta od poplava i koje su oblasti najviše pogođene?

Krajem maja ove godine obilne kiše u Srbiji su dovele do izlivanja reka i probijanja zaštitnih nasipa u bedema što je prouzrokovalo poplave u visini vode od 1 do 5 metara. Uz to, došlo je i do stvaranja klizišta i bujanja podzemnih voda što je izazvalo dodatna plavljenja u oblastima gde ne postoje odgovarajući sistemi za odvodnjavanje. Najviše pogođene opštine se nalaze u zapadnoj i centralnoj Srbiji. Pored neprocenjivog gubitka ljudskih života (prema podacima Vlade, život je izgubilo 57 ljudi), ova prirodna katastrofa je imala posledice na sve društvene i privredne sektore u zemlji i ukupna materijalna šteta i gubici nastali nakon poplava se procenjuju na 1,53 milijarde evra. Očekuje se da će poplave imati negativan uticaj na srpsku ekonomiju u iznosu od 0,9% bruto društvenog proizvoda (BDP), što znači da će Srbija umesto očekivanog rasta od 0,5%, zabeležiti pad BDP-a od 0,4%. Očekuje se da će ova prirodna katastrofa uticati na povećanje opšteg državnog deficita za dodatnih 1% BDP-a.

2. Kakva je sadašnja situacija na poplavljenim područjima i kako se odvija proces odstranjivanja štete?

Bilo je potrebno određeno vreme da se voda povuče kako bi mogle da se sagledaju posledice poplava u celini. Vlada je angažovala sve dostupne kapacitete u sanaciji štete i očekujemo da ćemo, zajedno sa građanima Srbije, u najbržem mogućem roku sanirati pogođena područja i omogućiti nesmetano funkcionisanje svakodnevnog života. Brzina obnove će u mnogome zavisiti od sredstava koja nam budu dostupna. Sadašnja situacija je veoma teška. Procenjuje se da će oko 43.000 lica ostati bez prihoda zbog posledica poplava.Poplave i klizišta su izazvali potpuno uništenje 485 stambenih jedinica, dok je 16.200 stanova i kuća pretrpelo delimična oštećenja. Takođe, oštećeno je i 74 objekta zdravstvene zaštite, 35 vrtića i škola, a 12.000 hektara zemljišta će biti neupotrebljivo tokom jedne poljoprivredne sezone. Očekuju se nestašice pšenice i stočne hrane. U energetici, došlo je do potopljavanja dva ugljenokopa, neznatnih oštećenja na termoelektranama, dalekovodima i vodovima za snadbevanje el. energijom. Poplave su pogodile blizu 12.700 proizvodnih pogona i trgovinskih objekata (od čega su 98% mala preduzeća). Pričinjena je velika šteta na sistemima za snadbevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama i odlaganje otpada. Uništeno je ukupno 41km državnih puteva 1B reda, 74km regionalnih (državnih puteva 2A i 2B reda) i 621km loklanih puteva. Železnički sistem je pretrpeo štetu na 209km pruga.

3. Kakva je do sada bila humanitarna pomoć i odakle je stizala?

Odziv međunarodne zajednice, pojedinačnih zemalja u Evropi, ali i van nje, kao i srpske dijaspore je bio izuzetan. Pomoć, kako materijalna, tako i finansijska, je stizala i stiže sa svih strana sveta i mi osećamo veliko poštovanje prema svima jer su nam pokazali da u jednom od najtežih trenutaka kroz koje naša zemlja prolazi u poslednje vreme, imamo prijatelje na koje možemo da računamo. Uz vlade država i međunarodne organizacije, i pojedinci su se u velikom broju odazvali pozivu Vlade Srbije, kako individualni, tako i preko crkvenih i građanskih udruženja, i mi smo im svima neizmerno zahvalni na tom činu.

4. Da li je i Slovačka pomogla u prikupljanju humanitarne pomoći?

Posebno mi je zadovoljstvo što mi je pružena mogućnost, da se i ovom prilikom zahvalim na pomoći i svemu što je Slovačka uradila za Srbiju povodom nedavnih katastrofalnih poplava. Želim sa ponosom da istaknem da nam je u teškim trenucima veoma značila podrška i pomoć Vlade Slovačke, njenih građana, brojnih organizacija i udruženja, regiona, opština, verskih ustanova, privrednih subjekata, nevladinih organizacija, koji su se svakodnevno javljali, pojedinačno i organizovano obezbeđivali pomoć na različite načine – materijalna, finansijska, oporavak dece sa poplavama ugroženih područja i dr. Izrazio bih zahvalnost i slovačkim sredstvima javnog inforisanja koja su kontinuirano informisala ovdašnju javnost o razmerama elementarne nepogode koja je zadesila Srbiju Prikupljanje pomoći od strane slovačkih građana i kompanija je i dalje u toku.

5. Šta očekujete od predstojeće donatorske konferencije, koja treba da se održi 16. jula u Briselu?

Svaka pomoć nam je dragocena i mi veoma cenimo napore međunarodne zajednice da nam pomogne u ovom trenutku. Na donatorskoj kondefenciji, čija će tema biti ne samo pomoć Srbiji, već i Bosni i Hercegovini koja je takođe teško pogođena ovom prirodnom katastrofom, se očekuje više od 400 učesnika. Organizatori su uputili poziv za učešće vladama 72 zemlje, 23 međunarodne organizacije, uključujući i međunarodne finansijske institucije, zatim predstavnicima 15 kompanija iz Srbije i BiH, kao i predstavnicima civilnog sektora iz ove dve zemlje. Očekujemo da svi daju maksimalan doprinos naporima da se što pre saniraju posledice poplava, a od prijateljske Slovačke očekujemo da nastavi sa aktivnim pristupom kakav je imala i do sada.