Јан Коњиарек портрет, насликао Урош Предић
Словачки вајар, оснивач модерне словачке скулптуре.
Студирао је на Школи за примењену уметност у Будимпешти и на уметничким школама у Риму. По повратку у Пешту, студирао је на локалној академији. У периоду 1902 - 1904. године завршио је студије на Академији у Минхену. Од 1906. до 1914. радио је као учитељ цртања у Србији у средњим школама у Чачку и Београду. Од 1908. до 1914. био је портретиста краљевског двора династије Карађорђевић у Београду. Велики део његових дела уништен је током Првог светског рата. После 1918. настанио се у Трнави где је имао и атеље, а где је живео до своје смрти. Године 1939. произведен је у ванредног професора моделарства на Одељењу за цртање и сликање Словачког техничког универзитета у Братислави. Име Јана Коњиарека носи у његову част Галерија Јана Коњиарека у Трнави, која чува део ауторовог опуса у виду сталне поставке.
Коњиареково дело обележено је сецесијским и импресионистичким утицајима на прелазу из 19. у 20. век. У Трнави се такође налази, поред других, и статуа Милана Растислава Штефањика.
Не постоји племенитија мисија у свету од улоге уметника у народу.
Сама промисао га је одредила да овековечи свој народ у боловима,
срећи и патњи, да открије његову унутрашњу страну, проникне у најтајније завоје
његовог вишег живота, речју, да постане жива савест
свог поколења...
Јан Кониарек: Вајар и народ, 1937
Биографија
1878 - рођен је 30. јануара 1878. у селу Водеради (код Трнаве) у породици учитеља Франтишека Коњиарека и Марије (девојачко презиме Часна)
1894 - 1897 - студирао на Школи за примењену уметност у Будимпешти
1897 - 1906 - студира на ликовним академијама у Риму, Будимпешти и Минхену
1906 – живи у Србији (Београд), учитељ и учесник уметничких збивања
1912 - 1918 - добровољац у Балканском рату, војник у Првом светском рату, рањен (1915)
1918. - повратак у Водеради (код сестре)
1924 - пресељење у Трнаву, први атеље у кругу Сеслерове фабрике, касније кућа са атељеом у улици Шаштинкова (данас Трстинска)
1924 - реализовао Споменик М.Р. Штефањика у Трнави
1929 - Споменик Јану Холом у Борском Микулашу и врхунско монументално дело Споменик палим у Првом светском рату у Трнави
1931 - 1933 - Меморандумски рељеф на згради евангеличке парохијске куће у Мартину
1936 - 1937 - Споменик Антону Бернолаку у Трнави и Споменик др. Павлу Блаху у Скалици
1937 - објављује текст „Вајар и народ у књижевном часопису „Словенске похљади“
1942. - излаже на међународној изложби - 23. Венецијанском бијеналу у Италији
1939 - 1943 - ванредни професор за моделарство на уметничком одсеку Словачког техничког универзитета у Братислави
1944 - прва монографија Карола Вацулика: „Коњиарек“
1949 - последња датирана скулптура: Студија седећег Л.Н. Толстоја
1952 - 4. маја 1952. умро је у Трнави, где је и сахрањен на Новом гробљу
1953 - прва ретроспективна изложба у Словачкој националној галерији у Братислави
1978 - Окружна галерија у Трнави поводом 100 година од ауторовог рођења преименована је у Галерију Јана Коњиарека